``Јуко Кондо, са својом дугом црном косом и прелепим невиним осмехом, заиста је слатка.'' ''Зашто... зашто ме водиш у тако препуну просторију без столица за седење?'' ''Ово место?'' је ли тако слатко да ли је ово место за јело?'' ``Молим те... молим те пусти ме са овог места где се осећам као да се гушим...'' ``Не... ја сам! у невољи.. не притискај ме толико уза зид''.